PORUČIVANJE I PODRŠKA - 064 005 0133 | poljomarkets@gmail.com
BUDIMO U KONTAKTU - FACEBOOK | TWITTER | YOUTUBE
MENI

Nega šećerne repe

- Vremenske prilike su onemogućile setvu šećerne repe.Rokovi setve još uvek mogu da pruže pravilan razvoj i dospeće sazrevanja u roku.Količina raspoložive vode će povoljno uticati na rod, ali moramo čekati povoljne uslove za ulazak na njive. -

November 30, 2015


nega secerne repe, secerna repa, rokovi setve, kolicina vode, povoljni uslovi


Šećerna repa najveći deo prinosa formira u samom zemljištu. Ona je veliki potrošač vode i transformiše veliku količinu kinetičke energije Sunca u energiju organske materije. U prinosu šećerne repe 75% je voda. Da bi se obezbedilo nesmetano debljanje korena, da bi se obezbedile velike količine vode zemljištu se mora posvetiti maksimalna pažnja. Odgovaraju joj zemljišta sa dubokim humusno-akumulativnim slojem. Najbolja zemljišta su: černozem, livadske crnice.. Na manje plodnim zemljištima može se uspešno proizvoditi uz odgovarajuće mere popravke.


Plodored Obavezno je gajiti u plodoredu, jer su prinosi u monokulturi znatno manji .Ona je na prvom mestu u plodoredu. Na isto mesto se vraća posle 4 – 6 godina, na parcelama koje nisu zaražene rizomanijom – virusom nekrotičnog žućenja nerva lista. Monokulturu ne podnosi zbog intenzivnijeg napada bolesti pegavosti lišća ili cerkospore, zbog pepelnice, intenzivnijeg napada štetočina (repine pipe…) i drugih koji utiču na smanjenje prinosa.


Osnovna obrada Dobri predusevi su oni koji rano napuštaju parcelu i ostavljaju dovoljno vremena sa se izvrši adekvatna obrada zemljišta. U našim agroekoloskim uslovima najbolji predusev su strna žita. Odmah posle skidanja strnih žita vrši se plitko oranje – ljuštenje strništa. Odmah po ljuštenju strništa vrši se zatvaranje brazde prohodom tanjirače, setvospremača ili drljače. Zatvaranjem obezbeđujemo akumulaciju letnjih padavina i vršimo nakupljanje vlage. Krajem avgusta i u prvoj polovini septembra izvodi se obrada na dubinu 20 – 25 cm. Ukoliko se planira primena stajnjaka pre ovog oranja upotrebi se 1,25 t stajnjaka po hektaru na punu dubinu (na 35 – 40 cm). Istovremeno ili odmah posle ove obrade vrši se zatvaranje brazde. U toku oktobra izvodi se obrada na punu dubinu. Cilj zatvaranja brazde je da se zemljište poravna kako bi se u proleće što lakše mogla izvršiti predsetvena priprema.


Predsetvena priprema Predsetvena priprema treba da stvoriti rastresit površinski sloj, sitno mrvičastu strukturu, optimalno zbijen površinski sloj na dubini polaganja semena kako bi se uspostavio što bolji kontakt između semena i zemljišta. Na taj način ostvarujemo ujednačeno nicanje i pravilan razvoj biljaka. Iznad ovog sloja treba da bude rastresit površinski sloj koji ce omogućiti nesmetano nicanje semena. Predsetvena priprema se izvodi neposredno pre setve setvospremačima.


Đubrenje Zbog velikog prinosa, šećernoj repi je neophodna velika količina svih hranljivih elemenata. Đubrenjem obezbeđujemo optimalan prinos, ali i kvalitet. Prevelika količina NPK đubriva utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta.
Sa 1 t korena i odgovarajućom vegetativnom masom šećerna repa iznese:
N 3 – 7 kg / P 1 – 3 kg / K 4 – 8 kg
U proleće pre predsetvene pripreme uzimaju se uzorci do 120 cm i urade analize na lako pristupačan azot (Nmin).


Setva Setva šećerne repe se započinje onog trenutka kad se zemljište na dubini polaganja semena zagreje na 4 – 5 °C. U našim agroekološkim uslovima setva obično počinje krajem I dekade marta, a optimalni rokovi setve su II i III dekada marta. Tolerantni rok je I dekada aprila. Kasnija setva produžava vegetaciju i repa ne stiže u tehnološku zrelost i postižu se znatno niži prinosi.


Način setve – šećerna repa se seje širokoredo sa razmakom redova 45 ili 50 cm, a u redu razmak je 18 – 22 cm. Setva se može obaviti na konačan razmak (18, 20, 22 cm) ili na polurastojanje (9, 10, 11 cm). Dubina setve je u početku 3 cm. Ukoliko se kasni sa setvom dubina se povećava maksimalno do dubine 5 cm, a na lakšim zemljištima u kasnim rokovima 6 cm.


Mere nege Kada se posle nicanja pojave redovi i biljke imaju 2 – 4 para listova vrši se prvo međuredno kultiviranje. Broj međurednih kultiviranja zavisi od pojave pokorice i korova. Obično se izvode 2 – 3 međuredna kultiviranja.


Prvo međuredno kultiviranje se izvodi plitko (2 – 3 cm), a poslednje najdublje (8 – 10 cm ili 12 cm). Zalivanje se vrši ukoliko se šećerna repa gaji u sistemu za navodnjavanje u zavisnosti od vodnog bilansa i potreba biljaka. Zalivna norma treba da bude od 50 – 60 l/ha, a broj zalivanja zavisi od suše, najčešće oko 2 – 3 puta. Posle zalivanja trebalo bi izvršiti međuredno kultiviranje, kako bi se sprečili gubici isparavanjem.


Vađenje šećerne repe Vađenju šećerne repe se pristupa kada je formiran optimalni prinos, a kada je koren šećerne repe u tehnološkoj zrelosti tj. kada je najmanji sastav štetnog α-aminoazota, štetnog K i P, a sadrzaj šećera dostigao optimalan postotak (14,5% pa naviše). Šećerna repa može da se vadi kombajnima ili linijom za vađenje šećerne repe. Kod linije za vađenje šećerne repe imamo tri vučene mašine: sekač glave i lista, vadilica i utovarivač. Vađenje se izvodi i kombajnima, u okviru kombajna postoje sve tri mašine.


Marković Jelena dipl.ing ratarstva